Fitinska kiselina

Poznata još kao inositol ili pitat kad je u formi soli. U principu je skladište fosfora u biljnim tkivima, posebno u mekinjama i sjemenu.

Fosfor u formi soli nemoguće je probaviti svima osim preživačima, zbog nedostatka enzima pitaze.
Fitinska kiselina prisutna je u ljuskama orašastog voća, sjemenki i žitarica. Neki načini pripreme hrane, koja sadrži fitinsku kiselinu, mogu smanjiti njen udio. Kuhanje djelomično uklanja prisutnost fitinske kiseline, učinkovitije metode su namakanje u kiselom mediju, fermentacija i klijanje.
Fitinska kiselina ima jak afinitet vezanja na važne minerale u organizmu kao što su kalcij, magnezij, željezo i cink. U trenutku vezanja minerala na fitinsku kiselinu, on postaje netopiv, taloži se te se ne može apsorbirati u organizmu.
Ovaj proces može doprinjeti manjku minerala u ljudskom organizmu (osteoporoza).
Klasificira se kao antinutrijent, unatoč mogućim terapeutskim upotrebama – antioksidans je i može prevenirati neke oblike karcinoma.
Osim toga ima i neke pozitivne osobine, a to su sposobnost vezanja i eliminacije toksičnih elemenata, smanjivanje procesa oksidacije u kojima sudjeluje željezo te usporavanje probave ugljikohidrata.