Za poče­tak defini­ra­jmo sva tri pojma iz naslova, jer iako imaju različite nazive, ishodišna točka im je ista — ravnoteža unosa i potrošnje energije u tijelu.

Lat. diaeta – način života, ure­dan način života (s obzirom na hranu, piće, spa­vanje i odmaranje), nje­go­v­anje zdravlja …

Mršavl­jenje — mukotr­pan i vrlo često neusp­ješan pro­ces (uko­liko nije pod stručnim nad­zorom) u kojem poje­d­inac samom sebi uskraćuje za život neophodne hran­jive tvari te postiže upravo obr­nut rezul­tat od onog kojeg je očeki­vao. Najčešći razlozi neusp­jeha su pogrešni pris­tupi, niska raz­ina moti­vacije i zaht­jevne metode poje­dinih “dijeta”.

Kalorija — ener­get­ska vri­jed­nost hrane, koja se mjeri količi­nom topline koju oslobađaju njezine hran­jive tvari pri sagori­je­vanju u orga­nizmu (za potrebe mjerenja u kalorimetru), mjeri se u kilo­kalori­jama (kcal) odnosno prema SI sus­tavu u kilo­joulima (kJ).

1 kcal=4, 1868 kJ

 Isko­riš­ta­vanje energije u ljud­skom tijelu

Važno je napomenuti da orga­ni­zam nikada ne isko­risti svu energiju koju neka hrana može dati, već samo jedan koris­tan dio. Zbog toga ukupnu energiju zovemo još i sirovom energi­jom, a korisni dio, koji se u orga­nizmu zaista isko­riš­tava, nazi­vamo čistom energi­jom. Održa­vanje ravnoteže unosa i potrošnje tje­lesnih energija, uve­like određuje opći zdravstveni sta­tus, kao i održa­vanje opti­malne tje­lesne ravnoteže.

Gubitak energije nas­taje zbog raznih razloga, dio sas­to­jaka hrane se izlučuje izme­tom ili u obliku oto­pljenih dušičnih spo­jeva van iz orga­nizma. Zatim nas­taje i zbog različi­tog pori­jekla namir­nice (ovisno o tome je li život­in­jskog ili biljnog pori­jekla), jed­nako kao i zbog različi­tih metoda pripreme namir­nice. I na kraju uve­like ovisi i o indi­vid­u­al­nim osobi­nama i navikama osobe koja ju konzumira.

Anal­iza ener­getske vri­jed­nosti namirnica

Uglavnom vri­jedi prav­ilo — kvalitetna namirnica=što više hran­jivih tvari/što manje kalorija.

No namir­nice se anal­iziraju obzirom na:

1) kval­i­ta­tivni sas­tav — s obzirom na sas­to­jke po kakvoći

2) kvan­ti­ta­tivni sas­tav –s obzirom na količinu hran­jivih tvari

Ovo je vrlo bitno pri­likom određi­vanja prehram­benih potreba pojed­inca, dakle za zdravu i pravilnu bal­an­sir­anu prehranu potrebno je staviti u ravnotežu kval­i­ta­tivni i kvan­ti­ta­tivni sas­tav hrane koju poje­d­inac konzu­mira, kao i nji­hove izvore naravno.